ПЕВАМ, ПИШЕМ И ФОТОГРАФИШЕМ,
ЖЕЛИМ ДА ЖИВОТУ
ПОДАРИМ ВЕСЕЛУ НОТУ.

Рођена сам у Херцеговини (Билећа) где сам завршила основну школу и гимназију. 

Студирала сам у Зрењанину на Техничком факултету „Михајло Пупин“ где сам завршила и постдипломске студије те стекла звање професор политехнике.

Накнадно сам положила разлику испита за Информатику и рачунарство. Године 1985. положила сам стручни испит са одличним успехом.

Од 1982. до 2005. године сам била запослена у Средњој Техничкој школи Зрењанин, на радном месту професор Рачунарства и Информатике.

Од 2005. године до данас радим у  ОШ “Вук Караџић“  Зрењанин на радном месту Наставник ТИО  (Техничко и Информатичко образовање).

Од школске 2017/18.год. предајем и предмет Техника и Технологија.

Завршила сам следеће курсеве: кројачки,  фризерски,  декупаж, пустовање вуне,  вежбе за очи и кичму,  здрава кухиња и.т.д.

Семинаре: 

- Умеће комуникације

- Пут љубави и савршенства

- Екологија свести

- Дани Европске баштине 

- Изворно народно стваралаштво

- Културно-уметнички аматеризам

- Драмска педагогија

- Комуникацијске вештине - Говор тела

У оквиру стручног усавршавања кроз низ семинара стекла сам разна стручна знања и вештине.

Доживотни сам ђак "У школи живота"!

Члан сам УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА „ Душко Трифуновић“ из Кикинде
и члан   Банатског  удружења  књижевника „НАЈБОЉЕ ИЗ  БАНАТА“.

Желим дати све од себе, колико је могуће, да живот на овој планети  буде  што лепши, садржајнији, богатији, интересантнији и да свако, а наручито деца, осете радост и смисао Живљења.

STAŠEVIĆ MILA...

Ime od milja,
daje joj krila...
Za đake svoje,
dobra vila...
Kraljica,
nadasve žena
        stamena,
Radi i stvara...
Bog joj omogući
svekolikog dara...
Da bude Čovek,
pažnje vredan...
sa večitim naukom,
život je jedan...

Stog troši svaki tren
na folklor omiljen...
Na krajolik rodni
i naum blagorodni...
da tradiciju grli,
da spokoju hrli.

Astralna karta,
sveznanja je pista.
Zamajac joj daje
da u svemu blista.

Pred dokolicom
ne popušta.
Sva od zanosa i gušta,
najbolje staze sledi,
svesna koliko vredi.

Odrekla se Mila
običnosti,
prosečnosti...
Nadmudruje sopstvene granice,
preskače nepotrebne stranice...

Hvala joj za upornost, snagu,
za prirodu blagu,
za ciljeve koje ostvaruje...
Hvala, što se nesebično daruje...

Što vaseljenski put prati...
što neće posustati, stati...
Započela je posve novi plov.

Otisnula se u lični vremeplov.
Od škole, do umetničkog kutka,
deliće Mila još dugo sa nama
lepotu svakog trenutka...

Mili Stašević na dar,

Aleksandra Hajdin, književnik, publicista, novinar

                МОЈИ РОДИТЕЉИ

Тек сада, са ове временске даљине
Видим и осјећам, да имам родитеље дивне.
То нису они што дјеци богатство  нуде,
Али, њихов живот  може добар примјер да буде.

Са свима су се  лијепо слагали
И некаквом добру  се потајно надали.
Ако родитељи прећутно дјеци нуде рјешења
Они су у нама изградили пут доброг стрпљења.

Моји родитељи нису нешто много стварали,
Али у скромном животу, мало су одмарали.
Сада ми је јасно, зашто мање треба за срећу
Оном ко мало жели, него ко хоће пуну врећу.

Схватам, колико је у животу  важна људскост
И са својом породицом, искрена блискост.
Сви проблеми се тада лакше решавају,
А непријатне ствари се мање дешавају.

Треба задовољан бити и чинити добро људима.
Бити искрен и поштен, коректан однос са свима.
Ми смо личности стваране снагом наших мисли
Зато на свијету не може нико бити потпуно исти.

Ја бих јако жељела  да будем као моја мајка.
И поред много туге,  њен живот је  бајка.
Увијек  ведра, расположена, за све спремна
У њеном рјечнику никада не чух  ријеч: “Нема”.

Она ми упали најјаче свијетло што га познаје свијет
Да видим у мраку и блату, чист и ружичаст цвијет.
Људски мрак се не може  освијетлити неонима,
Већ свјетлошћу у себи, која љубав даје и прима.

Песма мајци

Оно што највише у животу ценим
Постало је огледало душе моје.
Пишем у касне сате  очима сненим
А у лику мајке видим све дугине боје.

Јесте то мој непресушни извор
Љубави, нежности, правде и лепоте
И једини прави истински извор
По свету свуда тражене доброте.

Али не нађох је нигде колико у теби
И још безброј покушаја да чиним
Tакву безусловну љубав пронашла не би
Морам се  заувек  помирити с тим.

Како срцу то да објасним лакше
Да не лута, срља и узалуд тражи
Када ме и помисли на то плаше
Да само један извор њега снажи.

Под овим плавим сводом небеским
Бескрајни су сви путеви Господњи
Али  шта моје очекивање има с тим
Када у свему мајчине очи видим.

Оне су моји прозори за све  виђено.
Али у овој суровој животној хајци
Ма како ми било да живим суђено
Мајка је симбол лепоте у мојој бајци.

Покојном оцу у помен

Осећам да ми,  деца тог драгог лика
Добијамо радост коју шаље његова слика.
Већу него неко дете, што живог оца има
Када радост од њега не може да прима.

Мој отац  је био оличење доброте
А не похлепе, беде или неке друге срамоте.
Зато са поносом име могу да му поменем
Када у времеплов живота понекад кренем.

Највећа је срећа свих родитеља
И то је њихова исконска жеља
Здраво и добро дете иза себе да оставе
Забораву и пролазности да се супротставе.

Деца су увек наше сутрашње судије
Које су поучније, него високе студије.
И тек када видимо какви су нам унуци
Можемо знати, шта смо пружили деци.

Мој отац, иако је већ упокојен
Може му дух бити потпуно спокојан
Јер је иза себе оставио дивно потомство
Од деце до унука, све је на њега поносно.

Имали су племенитог, доброг и драгог деду
Који је живот завршио у  најбољем реду.
Добра дела је након себе у животу оставио
И праве путеве за њихов развој  поставио.

Путујући даље, сачуваћу песму

Енергију Вашу, штафету доброте

Па нека се креће путевима среће

Кроз ове и оне душине животе.

Хвала ти оче за овај поглед мио

Пуно си доброте иза себе оставио.

Вољеном сину

Мило име, најлепше од свих.
Лепо се уклапа у живот и стих.
Од овог, мени најдражег, имена
У души тече радост за сва времена.

И тако из дана у дан
Миљан ми остварује животни сан.
Рођендан слави 23 јуна.
Душа нам свима, радости пуна.

Љубав, радост и снагу, ствара у мени
Да ме ништа не поколеба нити промени.
Заувек ћу бити поносна мајка
С њим ми се остварила животна бајка.

А шта веће да од живота желимо
Него да се успеху детета веселимо.
Миљан је превазишао сва очекивања
Одагнао бригу, стрепње и немила збивања.

Нашао је пут академског човека
Стручњака,  за потребе  новога века.
Нека те сине срећа кроз живот прати
Што највише желе, девојка, отац и мати.

Мелем за душу

Јелена, девојка стамена.
Пријатна попут мелема.
Љубазност јој је вредна помена
Кога заволи, то остаје за сва времена.

Ех,  да су данашње девојке
Тако верне и одане за своје момке?
Било би све много лепше и природније
Одувек је пожељно понашање пристојније.

Лако је Јелену волети
Јер је искрена и пуна врлина.
Па ко би јој могао одолети
Када пуно добрих особина има.

Едукативна, виспрена, паметна и поштена
Да помогне, учини, скува, на све је спремна.
Млада, лепа али одговорна и верна
Таква је наша Панћин Јелена.

На њу се свако може ослонити
Да ће му искрен пријатељ бити.
Још ако има среће да га заволи
Она уме своје вољене, усрећити.

А када јој Бог подари дете
Нека јој и анђели на длан долете.
Толико нежности и љубави у њој има
Да се заувек дружи са децом-анђелима.

Изворна певачка група „Завичајни снови“ из Зрењанина

       На  Етно фестивалу „Деца су цвеће Ивањданско“ који је одржан у Обреновцу јула месеца: Изворна певачка и рецитаторска група је освојила: 6 сребрених и 5 бронзаних медаља.

Дечији фестивал  је стална традиционална културна манифестација републичког карактера. Одржава се сваке године  у исто време 6 и 7 јула  на  Ивањ дан. Има за циљ популаризацију и усвајање старих српских инструмената од стране младог нараштаја, чиме се наставља ваљана традиција српског народа.   Ова јединствена културна манифестација у Србији ради  на постицању развоја и усавршавања  певачке и рецитаторске уметности и етно културе код младог нараштаја, чиме се поспешује оживљавање и неговање традиционалног и културног стваралаштва.

  На другом по реду Етно фестивалу деца су се такмичила у рецитовању, певању уз гусле, изворном певању и свирању уз фрулу.

Учесници су били ученици Основних школа из целе Србије који негују ове традиционалне вредности. Програм је био богат и обиман а учествовало је преко 100 девојчица и дечака.

У оквиру изворне групе « Завичајни снови» наступале су ученице ОШ « Вук Караџић»: Црвенков Теодора, Петровић Гала, Рајлић Јована, Сандић Мајда и Тркуља Светлана.

Такмичиле су се у узрасту до 12 година у три дисциплине:

Рецитовање, Изворно певање у групи  и Соло певање .

На аудицији која је одржана у петак 6 јула, све су ушле у полуфинале. У 19 часова је одржано  полуфинале, где су такође све учеснице прошле и пласирале се у финале. Сутрадан у 18 часова одржано је финално такмичење и резултат је следећи:

 Рецитаторска група « Завичајни снови»  II-место-сребрена медаља

       Изворна група  «Завичајни снови»  III-место- бронзана медаља

       Соло певање – Црвенков Теодора II-место –сребрена медаља

Тако су чланице Изворне групе « Завичајни снови» на овом фестивалу освојиле 6 сребрених и 5 бронзаних медаља.

У групи «Завичајни снови» појавиле су се нове  чланице и то: Јовановић Исидора, Чамбер Милица и Краљ Дубравка.

-Наступ «Завичајних снова» у новом саставу, био је запажен и 23 новембра 20007 у Културном центру у Зрењанину, приликом обележавања годишњице рада Друштва „Перун“.  Затим  гостовање  у Сечњу 7 марта у оквиру културно- уметничког програма посвећеног 8 марту.  У оквиру  емисије за децу «Млади таленти» која се емитује на тв-Сантосу представиле су се као рецитатори и извођачи изворних песама.

Захвалност

Најлепши дар од Бога
Који у себи садржи пуно тога
Је умети за све захвалити
И тако ткати нераскидиве нити.

Када нам се изатка животно платно
Обуцимо све што нам је од Бога дато.
Да будемо украс свуда по потреби
И не тражимо оно  чега неби.

Дато нам је све што је потребно
Господ је за нас најбоље одабрао.
Жеље  веће, више и другачије
Само људе несрећним чине.

Захваљујем Богу на сваком дану
А другима никада не налазим ману.
Гледајмо шта нас са неким спаја
Тако се и  пут до среће осваја.

Из збирке:“ Песме животом ткане“

               Мила Сташевић

               Ода  сликама

Док ноћас друштво ми праве
Слике на зиду и њихове приче
У мени се вулкани појаве
Који на ватромет љубави личе.

Имам потребу да свака слика
Исприча своју причу
А то ми је најлепша прилика
Да се теме за писање стичу.

Желим  да ми живот има садржај
Увод је исписан,  разрада у току
Али не желим да знам какав је крај
Енергија  љубави има димензију широку.

Она се шири кроз простор и време
И зато за све створено и започето
Немам више разноврсне  дилеме
Ценим ово умеће као дело пресвето.

Свака слика има свој богат садржај
У који је уткано много тема.
Доминирају љубав и родни крај
Са још неколико протканих дилема.

Полако ћу проучавати говор слика
Са радошћу,  читати сваки потез руке
Нека се шири позитивна  енергија велика
Која у себи носи свемогуће лепе поруке.

Магнет за добре прилике

Док на феису ређам позитивне слике
Размишљам о магнету за добре прилике.
И тако из дан у дан,  креирам план
Како да остварим жељени сан.

Нека и ова песма пренесе
Позитивна искуства на праве адресе.
Схватила сам да ово функционише
Када  смањимо бриге,  лакше се дише.

Интернет нам  многе могућности даје
Да дођемо до циља и добре спознаје.
Ако га користимо ради усавршавања себе
За лоше опције,  немамо потребе.

Од срца препоручујем  свима који желе
Да своја искуства несебично  деле
Много  среће се добије  и у личном раду
Рад на себи нам дарује  најлепшу награду.

                                                  28.09.2017.  Мила Сташевић

Светлост душе

Када се мостови дилема поруше
Појавиће се жељена  светлост душе.
Концетрација је за душу јако важна
Јер има енергетска дејства снажна.

Све док наш ум има потребу да лута
Ми смо негде покрај пута.
Не видимо путању праву
Док оптерећујуће мисли не предамо забораву.

А то можемо једино вежбањем пажње
Кроз разне методе  радне, моћне и снажне.
Ако усмеримо фокус на оно што радимо
Нашу душу,  мелемом наградимо.

Полако растерујемо све облаке са нашег неба
И брзо схватимо,  како за срећу,  мало треба.
Само је  из  ума,  пожељно  искључити
Све што не можемо  нашом вољом променити.

Када запослимо   спретне руке и кративни ум
Тада долази и пожељни  разум.
Који у душу улива чисту светлост
И лепоти живљења даје предност.

Шта је било јуче и шта ће бити сутра
Нема потребе да разум лута.
Усредсредимо се на моћ тренутка
Који осветли душу и до сваког кутка.

                                       26.09.2017.     Мила Сташевић

Животна пловидба

Када једну  бригу  испратим
Решим да се одморим.
Почињем смишљати нешто утешно
Да би се следећи корак завршио успешно.

А у међувремену ја и осмех лажни
Правимо се важни.
Глумимо срећу и радост
Тако нам пролази  и младост.

Прошли смо више од пола  пута
А душа и даље у љубави лута.
Тражи сродно станиште
Да  се животни брод,  смести у пристаниште.

Међутим,  пловидби никада краја
Колико су дугачки  путеви до раја?
Ако се не нађе сигурна лука
Нека бар  пловидба  протиче  без  мука.

Фајлови живота

Отварам  фајлове  живота
Тражим назив, где извире доброта?
Од рођења па до сада
У сваком помало влада.

А љубав,  где је она била?
Да ли се у неком скривеном фајлу сместила?
Покушавам да отворим сваки редом
Негде се крије, пред мојим погледом.

Отварам нови фајл живота
Да сместим титрај среће
Где љубав све покреће
Ако је прати искрена  доброта.

Пажљиво ослушкујем ритам срца
И поруке да душа послуша.
Наилазим увек на сличне таласе
Који се код прве препреке угасе.

Има ли љубав ту велику моћ
Да храбро прође и кроз тамну ноћ
Питање које ме мучи у освит зоре
Када се моје очи отворе.

Хтела би ту вечиту љубав срести
Док се душа у седиште не смести
А на крају закључих и сама
Да љубав у души,  путује с нама. 

        6. август 2017.

Некадашње сијело

Коло се креће и пjесма ори
Игра пролета,  дабарка и босанка,
Док на зиду петролејка гори
Нигдjе нема љепшег боравка.

Полако  крећу игре нове
Натпјевавање непрестано траје
Свако кроз пјесму испреда снове
Што љепоту овој вечери даје.

Надметање, ко ће да заигра боље
Ко ће љепше пјесму да започне
И за то треба имати посебне воље
У току дана смислити стихове нове.

Зов љубави, чежња, осјећања искрена
Ширила су таласе ведрине до касно у ноћ.
Трајала су тада  предивна времена
Гдје мјерило успјеха не бјеху новац и моћ.

Није се тражио накит ни цвијеће
Кроз пјесму се љубав и жеља зборила
А не кроз новац, кола или парче одеће
Да би се добар утисак и слика створила.

Кафићи задимљени, компјутери и флиперане
Омладину заведоше на начина двјеста
Да узалуд проводе ноћи и дане
Тамо где правој љубави нема мјеста.

Вратимо се мало љепшем дружењу
Традицији, култури и старом сијелу
Увијек ћемо наћи руку пружену
Без обзира шта имамо и у каквом смо одијелу.

                Сеоска окупљања

То што људе истински повезује и спаја
Одувијек је била културна баштина завичаја.
Тамо се брзо препознају сродне душе
 Слично се хода, мисли, исте пjесме пјевуше.

Запловимо заједно у свијет игре и пјесме
Из те области се ништа заборавити не смије
Јер је наше изворно пјевање и играње
Љепше  и љековитије од било које бање.

Тамо се душа размаше и тело ритам поприми
Те предивне мелодије; треба неко да сними.
Све што није забележено и овековечено
Као да никада није виђено или речено.

Преношење традиције на младу генерацију
Веома је битно за нашу нацију.
Културна баштина роднога краја
Човеково  биће у потпуности осваја.

Доста су нас разарала страна достигнућа
Нашли смо се у хаосу проблема и беспућа.
Још није касно да са извора воду пијемо
Волимо праве ствари којима и тијело гријемо.

Топлина у души у нама и око нас
За  здрав и сретан живот једини је спас.
У културној баштини свога завичаја
Налазе се рецепти за срећу без краја.