НЕГОВАЊЕ И ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ МУЗИЧКОГ ИЗРАЗА

Сваки човјек богатијег унутрашњег емотивног и духовног склопа има потребу да примљене утиске открије или наслути у спектру ширих и дубљих значења кроз своје ствралаштво у виду слике, речи, тона или у другом виду изражавања.  

Од најранијег детињства и ја сам слушањем упијала радосне акорде дјевојачких пјесама са оближњих брда. Затим натпјевавања на сеоским окупљањима тзв. сједницима и касније сијелима на којима сам и сама учествовала.  Откривајући један такав свијет чију сам ведрину и оптимизам осјећала, у мени се стварао видеокруг пун дјечијих снова, заноса, маштања.  Много касније схватила сам истински дубоко и уверљиво колико у нама одраслима живи дјетињство и колико је тужно што често гушимо и одбацујемо  дјечије радости и сањарења.

Звуци понијети из животних пејзажа и околине у којој сам одрастала, условили су стваралачки процес и потребу испољавања  унутрашњег свијета, имагинацијом и искуством.  

Од раног периода докле досежу моја сећања, мајка ми је напамет изговарала стихове епских и лирских пјесама које су ми се урезале дубоко у памћење.  Данас када слушам њене још увек добро запамћене пјесме, покушавам да им одредим мелодије по којима би се могле отпјевати.  Сматрам да им тако продужавам вијек трајања ако пронађем њихову музичку подлогу. То постижем у доброј мери уз помоћ запамћеног бисерног звука пјесама некадашњих чобаница и пјесама које су се пјевале на сеоским окупљањима.

Музички фолклор свакога народа па тако и наш, огромно је непроцењиво богаство које нас може упознати са историјом, културом, менталитетом и душом средине у којој је настао. Национално у музичким делима, афирмише један народ у свери интернационалног, чинећи га блиским осталим народима.  То је смисао хуманизама које музика као један од елемемата носи у себи.

Његовањем изворне пјесме покушавам да осјетим онај најсуптилнији говор  душе са свом његовом једноставношћу и љепотом,  јер изворна пјесма је најчешће једногласна и у њој народ изражава своја најдубља осјећања и мисли, обраћајући се прошлости, обичајима, природи.

У њој је примаран текст из ког израста мелодија кратког даха, сведена на неколико тонова.

Том синтезом најчешће настају лирске медитације интимног звука и личне поетике веома блиске народном музичком говору /музицирању/.

И поред тога што је наша изворна музика наизглед сиромашна она у себи крије не процењиво богаство мело -ритмичких комбинација и сматрана је нашим великим духовним капиталом. Она у себи носи и драму и лирику које су у суштини од исте музичке материје па ће надам се та музика у будућности и данас је то, престављати непресушно врело на којем ће се напајати сви они који буду схватили њену праву и непроцењиву вриједност.

Важно је на прави начин изразити своје осјећање, мисао и вољу, па се тек онда може оцјењивати и дјело и његова вриједност.  За ову врсту изворног преношења бисерног звука који је поникао на камену је најбитније сачувати његову аутентичност колико је то могуће усменим оживљавањем мелодија и постизањем те љепоте и хармоније у слагању женских и мушких гласова.

Наша традиција је богата и цветна башта. У њој лепо успева љубав и машта. С љубављу бирајите по жељи  из ње цвеће па ће те наилазити и на путеве среће.