Судбина шета карте, а ми играмо
Научимо да је све једно, имамо или немамо.
Богат је онај ко може да се са судбином мири
А бедан, ко немир у људским душама шири.
Најлепши дар од Бога
Који у себи садржи пуно тога
Је умети за све захвалити
И тако ткати нераскидиве нити.
Ништа није толико црно колико изгледа,
Ако се душа тамним мислима не преда.
Решење је непрекидно обнављати сјај,
Спремати тело за живот, а душу за рај.
Молим налазаче изгубљених осмеха да их пронађу и у учионице врате! Била би то за школство већа утеха од похвале да се савремени токови прате.
Некада уочи "Првог маја" гореле су ватре по брдима завичаја. Данас ми цветови у башти постају покретач песничкој машти.
Знамо да бриге никуда не воде зато заборавимо на све згоде и незгоде. Опуштено ткајмо живописне нити јер то је омотач који нас штити.
Сви смо ми пусто острво, само океан Божји је заједнички.
Деси се понекад да поред извора седимо жедни не знајући колико су смели кораци вредни.
Када нам душом облак шета, потражимо ведрију страну света. Брзо ће доћи до преокрета да нам ничија злоба више не смета.
Мало је ствари које срећу чине, када јато белих година мине. Још ако је то лет у непознато, малонам је простора за срећу дато.
Тражимо срећу у изгубљеном благу, као болан здравље, као војник драгу.Ако је сретнемо да ли ћемо је препознати, или ћемо вечно за њом тумарати.
Добро је знати шта и колико замесити да би се могло испећи у једном животу.
Неко пре,неко после, услов стекне да праву љубав у животу сретне. И док се то не догоди много нас покушаја и неуспеха погоди.
Када би се прво душе у животу среле ијош када би оне љубав започеле не би било толико покушаја најјачом везом људе, душа спаја.
Да би неко из љубави добио пет морао би да воли цео свет.
Стрпљиво изграђено стабло љубави, пружа наду и сигурност да се оствари. Када би сачекали да се развију игране, љубав постепено ткана не може да престане.
Пуно тога је написано о здрављу и срећи, пронаћи смисао у свему успех је још већи.
Смирени и захвални поздравимо нови дан и без гриже савести утонимо у сан.
Љубављу и радошћу јастук испуњен, најбољи је програм који је икада сачињен.
Најтежи пут којим се понекад пречицом стиже је пут који води до срца ближе.
Очи моје мајке су мој непресушни извор љубави, нежности, правде и доброте и једини прави истински избор по свету свуда тражене доброте.
Улепшајмо свет свима око нас, нађимо начин за спас. Свима који су тужни и незадовољни, помозимо да буду бољи.
Некада уочи "Првог маја" гореле су ватре по брдима завичаја. Данас ми цветови у башти постају покретач песничкој машти.
Молим налазаче изгубљених осмеха да их пронађу и у учионице врате! Била би то за школство већа утеха од похвале да се савремени токови прате.
Сви смо ми пусто острво, само океан Божји је заједнички.
Знамо да бриге никуда не воде зато заборавимо на све згоде и незгоде. Опуштено ткајмо живописне нити јер то је омотач који нас штити.
Деси се понекад да поред извора седимо жедни не знајући колико су смели кораци вредни.
Камена колијевко у срцу Баната пронађи и његуј сва добра позната. Храни их и одијевај као дијете мало како би то што ваља заувијек опстало.
Када нам душом облак шета, потражимо ведрију страну света. Брзо ће доћи до преокрета да нам ничија злоба више не смета.
Мало је ствари које срећу чине, када јато белих година мине. Још ако је то лет у непознато, мало нам је простора за срећу дато.
Добро је знати шта и колико замесити да би се могло испећи у једном животу.
Тражимо срећу у изгубљеном благу, као болан здравље, као војник драгу. Ако је сретнемо да ли ћемо је препознати, или ћемо вечно за њом тумарати.
Неко пре, неко после, услов стекне да праву љубав у животу сретне. И док се то не догоди много нас покушаја и неуспеха погоди.
Када би се прво душе у животу среле и још када би оне љубав започеле не би било толико покушаја најјачом везом људе, душа спаја.
Да би неко из љубави добио пет морао би да воли цео свет.
Стрпљиво изграђено стабло љубави, пружа наду и сигурност да се оствари. Када би сачекали да се развију и гране, љубав постепено ткана не може да нестане.
Живот је игра без граница,
сваки дан је нова не исписана страница.
Желим да је исписујете најлепшим словима
и свим испуњеним животним сновима.
Очи моје мајке
Оне су мој непресушни извор
Љубави, нежности, правде и доброте
И једини истински извор
По свету свуда тражене доброте.
|
Copyright © 2018 by Mila Stašević - all rights reserved.
Zabranjeno je kopiranje i javna objava sadržaja ili neki delova web sajta bez dopuštenja vlasnice! |
|
| WEB DESIGN by Dragan Lazić | |