И када  већинске боје,  уочимо како стоје
добро их је овековечити,  да трајно постоје.
Сви у животу имамо различита искуства
а да за њих нисмо добили упуства.

Да многи не би понављали сва животна слова  поклањам и другима,  део својих  снова.
Закључила сам,  да је важно упознати себе
и на тај начин смањити потребе.

  Живот је леп
  ако на време учимо
  како се употребљава!

ПЕДАГОШКИ ОСМЕХ

Тражи се, давно изгубљени осмех
Залутао у временској бури.
Не потржити га, био би грех
Зато, мора да се пожури.

Забринути изрази на већини лица
Децу тужним и уплашеним чине.
Желим да радост, долети као птица
И ослободи, осмехе из помрачине.

Ако смешак, стигне на светлос дана
Изабраће  и неко просветно лице.
Умити му очи, излечити срце од рана
Које ће деци делити, омиљене петице.

Молим налазаче изгубљених осмеха
Да их пронађу и у учионице врате.
Била би то за школство, већа утеха
Од похвале, да се савремени токови прате.

УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА

Деси се понекад да поред извора седимо жедни
Не знајући колико су смели кораци вредни.
Живот је кратак, морамо брже да се померамо
И боље услове живота да стварамо.

Некада су решања проблема баш ту поред нас
Али не повлачимо праве потезе за спас.
Лутамо, тражимо,  понављамо исте грешке
Размишљајући како су нам судбине тешке.

Ако животне токове,  узмемо у своје руке
И ослањамо се на свој рад и способности,
Обале и препреке неће нам стварати муке
Јер воља и хтење,  увек имају предности.

Увек је добро време за све позитивне промене.

ЛАКШЕ СЕ ДИШЕ

Када те сустигну дилеме
И наилазиш пуно на проблеме.
Лек је да се пева и пише
Јер душа тако  лакше дише.

Када  се мало терета негде остави
Лакше је души да у телу борави.
Ако у њу много скупимо, тога
Прво затражимо помоћ од Бога.

Док велики Бог ћути и слуша
Човек и друге методе покуша.
Како да обезбеди чист ваздух
И по који лековити звук за добар слух.

Са приредбе у Билећи у време Божићних празника.

Изворна група; „ Билећки бисери“

ИЗГРАДЊА ЉУБАВИ

Да ли је љубав постала сиромашна
Или је такву ствара наша машта.
Зашто брзо плане па стане
И ко зна куда, за час нестане.

Може ли љубав из корена да крене
И да не наилази на велике стене?
Већ да се развија полако  и лако
Да њене плодове осети свако?

Можда прерано пробамо корен
Најчешће горак,  за развој створен.
Ретко се слатко корење пронађе
И када се у велике тајне природе зађе.

Не поштујемо никакве тајне
Окусимо плодове, горке и неслане.
Брзо желимо доћи до циљa
И када је удаљен, хиљадама миља.

Зашто се нико не упушта у истраживање
Да слатка стрепња и исчекивање потраје.
Већина љубав убија још у корену
И одмах потражи неку промену.

Када стрпљиво изградимо стабло љубави
Оно пружа наду и сигурност да се оствари.
А када би сачекали да се развију и гране
Љубав тако, изграђена никада не престане.

Увек нас понека гранчица штити
Од сваке олује, имамо се где склонити.
Разгранато стабло, има и добре корене
Може преживети сва искушења и промене.