Прилози са промоције књига
1. Промоција «Момчилове воденице»
Део из посвете
Ову књигу посвећујем свима онима који желе да се усавршавају на свом животном путу трагајући за одговорима на питања: Ко смо, и куда идемо?
Забележено у књизи» Момчилова Воденица»
«Воденица- данас, сутра и заувек “
На братовљевој животној реци ауторка ове књиге, гради воденицу као симбол непролазности. Човек закорачује у зрело животно доба често неспреман за проблеме и недаће свакидашњег живота. Ова књига може многима помоћи, својим опробаним рецептима за отклањање животног бола, тиме што нам отвара очи за ситне мудрости за које можда знамо али их обично не примењујемо.Оно што данас радимо и мислимо оставља траг на нашем платну. Све што можемо учинити да би смо живели добро, је да дамо све од себе. Да сваки дан проживимо као засебну целину на најљубазнији, најлепши начин, како нам дате околности дозвољавју, управо како би започели било које уметничко дело, најбоље што можемо, уз наду, инспирацију, храброст и љубав. А када се деси нешто не предвиђено, као што се свима дешава не тугујмо, већ учимо на грешкама и преносимо усвојену мудрост у следећи дан и са пуно љубави, узимајући ново платно за сваки нови дан, стварајући уметничко дело свог живота.
Ако се неком догоди да брод потоне, није у нашој моћи да га извучемо на површину. Зато своје време користимо радећи на задацима који стоје пред нама управо на овај начин како то чини Милосава Гаћиновић Сташевић у свом делу «Момчилова воденица». Она животне недаће вешто претаче у приче без краја које постају мотив за уметничка надахнућа а живот боји постојаним бојама љубави.
Никола Васић-један од рецезената књиге- Део из рецензије
Снагом искусне интелектуалне својине, надарена препознатљивом херцеговачком племенитошћу, у безмало филозофском набоју речитости и риме, Милосава Гаћиновић Сташевић у свом рукопису ''Момчилова воденица'' ставља пред огледало вечно питање непролазности живота и смрти.
Маркирајући норме задатих асоцијација кроз призму овоземаљског поимања вредности, она, својом професионалном едукативношћу, нуди читаоцу безброј путева ка узајамној релацији између двеју непознаница.
''Без смрти нема живота''; ''Живот треба живети духовним а не телесним добрима''; ''Корист од живота није у његовој дужини већ у његовој употреби'' - у све ово нас уверава Милосава Сташевић свом својом духовношћу.
Једна прича из књиге «Момчилова воденица»
Утеха у лековитом размишљању
Спасов дан ове године није дочекао мог драгог брата. Пред његовим спасењем затворила су се сва врата.
Болест не долази одједном, као што је дошла смрт као гром из ведра неба, она је последица низа грешака против здраваља које су се надовезивале, једна на другу, као ваљајућа грудва снега, док се једнога дана није свалила на његово срце које није могло издржати толики терет. Једна прича о лептиру из књиге ''Искре мудрости'', спасла ме је од јадиковки, оптерећујућих мисли - туговања.
Прича говори о човеку који је покушао да олакша лептиру излазак из чауре, али му је тиме само нанео штету. Лептир је цео свој живот провео пузећи са слабашним телом и неразвијеним крилима. Никада није полетео. Човек није разумео да је потешкоће кроз које је лептир морао проћи, излазећи из чауре, осмислио Бог, како би крв из тела лептира потекла у крила, када се ослободи из чауре да буде спреман за лет. Можда ће све ове тешкоће кроз које је пролазио мој брат у овоземаљском животу, допринети да пут његове душе буде лакши, лепши и безбеднији, а моју тугу и немоћ да било шта променим од оног што је прошло а вероватно нећу моћи да утичем ни на оно што ме чека, утопићу у ову вредну и поучну песму која говори да су понекад потешкоће управо оно што нам је потребно у животу....
КОМЕ НИЈЕ ДАО БОГ ДА УПОЗНА ЉУБАВ СВОГ ЖИВОТА, ДАО МУ ЈЕ СПОСОБНОСТ ДА КРОЗ ЖИВОТ СПОЗНА ЉУБАВ.
јун 2006.
Зорица Шолти о књизи Момчилова воденица
Ауторка књиге нам на себи својствен начин нуди уређаје којима, ако затреба, можемо затворити челична врата над коморама наших брига. А то је могуће, ако се храбро попнемо на командни мост, и будемо капетан свог живота, трудећи се да нам бар најважнији делови, функционишу како ваља.
Сва жива бића су непрекидно у додиру са енергијама живота и љубави. Решавајте проблеме редом, опуштено и полако заборављајући прошлост и не оптерећујући се бригама о будућности, поруке су већине прича из ове књиге. Ово што је Милосава записала, нуди нам богату трпезу смисла живота и уживања у њему ако смо свесни своје повезаности са другима, и енергије љубави која стално тече, увек присутна у нама, када јој посветимо пажњу.
Комуницирајући,ми трагамо за радошћу. То је љубав на делу а започиње у мислима. Нека светлост стваралачког рада попут овог Милосавиног, обасјава натмурену стварност, зато не скривајмо срећу, љубав и ентузијазам испод танког слоја равнодушности, већ се почнимо повезивати добром енергијом, надахнућем и нежношћу која провејава овим делом.
Љубав ће обојити и ваш пут радошћу и други људи ће вам се придружити, привучени и освежени енергијом и виталношћу којом зрачите.
Ако покажете колико сте радосни и колико уживате у животу, ваша срећа ће заблистати кроз ваше најближе окружење, проширити се изван њега у друге димензије у циљу покретања све обухватне енергије љубави која нам је свима потребна, у тузи и радости.
Када пажљиво комуницирате са другима у директној сте вези са снагом љубави и доброчинства. Живите своје дане у овом животу, овој димензији, промишљено, и упознајете енергију која се налази испод свега. Ширите љубав и доброту на све људе овога света, поручује ауторка књиге «Момчилова воденица». «НА ДАР СЕ ОДГОВАРА УЗДАРЈЕМ. ДАРУЈТЕ ЉУБАВ И СРЕЋУ И БИЋЕТЕ ВОЉЕНИ И ТРАЈНО СРЕЋНИ.»
Циљ ове књиге је да изнова формулише, осавремени и изнесе на видело прастаре истине о људској природи, да вас тргне из учмалости и да вас натера да их у животу примењујете.
Милосавина уметничка душа саткана од љубави, ствара животна дела непролазне вредности. За њу се живот никада не завршава у њему има довољно простора за раст и напредак у неограниченим димензијама.
2. Промоција књиге «Златне нити»
Из посвете
И када већинске боје уочимо како стоје
добро их је овековечити да трајно постоје.
Сви у животу имамо различита искуства
а да за њих нисмо добили упуства.
Да многи не би понављали сва животна слова
поклањам им део мојих снова.
Закључила сам да је важно упознати себе
и на тај начин смањити потребе.
Живот је леп ако на време учимо како се употребљава.
Део из предговора Божидара Глоговца
Није случајно тај дар од Бога, или ако је згодније Божији дар, запао баш Милосаву и баш у ово вријеме.
Попут Косовке дјевојке која је по разбоју честитога Кнеза тражила преживјеле јунаке да им помогне, окриjепи и у живот врати, Милосава управо трага за оним добрима српског националног бића Херцеговине која су садржана у етно пјесми и обичајима, а који су у страшној ерозији и посртању.
Из бојазни да се негдје не затуре, Милосава упорно покушава да их сачува од заборава, а сачувати се може само онда, ако се на млади нараштај преносе.
Зато она окупља своје ученице, и као врстан педагог зна шта јој је чинити.
Могло би се рећи: шта ко ради-Милосава пјева. Пјева она непрестано. Пјева кад је сама и кад је у друштву; пјева кад се чује и кад се не чује; пјева кад се види и кад се не види. Пјева Милосава и кад пјесме пише -пјевајући пише, а пишући пјева. Пјесма је њен живот, а мени се чини и кад би тужбалицу срицала да би се то у лијепу пјесму преточило.
Народу коме Милосава припада, никада као сада, пјесма није била потребнија. Кад кажем пјесма онда мислим на ону нашу праву што душу кријепи, снагу даје, вољу јача и на добро слути. Она не посустаје, нити се предаје, нити размишља о томе. Зна да је овом свијету потребан дугогодишњи семинар о љубави.
Чему свађе, зашто злоба, коме срџба, докле мржња-кад је Бог овај свијет створио за љепоту? А може ли љепота без веселости и шта је веселост без пјесме? Пјесма и само пјесма, мелем је над мелемима.
Пјесме које пише Милосава Сташевић су заиста мелем од кога се ожиљци и на срцу и у души омладе и зарасту. У њеним пјесмама нема патетике; све се одвија спонтано, мирно и природно.
Милосава ништа не тражи што не може да нађе; ништа не захтијева што није могуће; ништа неће што није људски; ничем се не радује што није часно.
Зато ће њене пјесме живјети као универзална потреба љепоти живљења и смислу људског постојања!
Божидар М. Глоговац, пјесник
Реч аутора
Поруке у стиху су намењене свима који желе да пораде на свом усавршавању. То је тежак и дугачак процес и што више учимо, увиђамо колико мање знамо, па сматрам да неће бити сувишни ови стихови у којима су уткане многе поуке, не са намером да се саопшти читаоцу нешто што није знао, већ напротив, ово је само утврђивање градива за које ми се чини да га и после много понављања и даље довољно не примењујем у пракси. Зато желим да ова поезија буде забавна и поучна за истраживаче, креативце и пре свега, за све добронамерне људе овога света.
Свима који прочитате ову збирку песама, желим пуно успеха у даљем раду на себи, јер ако су вас ови текстови занимали, сигурна сам да су ваше могућности већ саградиле разбој за ткање златних нити које ће украшавати и ваш животни пут. Срећно свима, од срца жели ауторка ове збирке.
Утисак о рукопису „Златне нити“
Ружица Комар, песникиња из Билеће
Дирљиво, дјечијом душом, мелодија стихова у „Златним нитима“, често подсјећајући на нијансе и боје наивних сликара, опомиње благо и моли да се не заборављају истинске вриједности. Из Херцеговине, која је колијевка пјесникињиних нити таласају се гласови у трагању за свеопштом људском љепотом. У било ком планетраном крају, истиче се, скоро императивно, као у наслову пјесме „Љубав се не сме глумити“. Евоцирањем, сјећањем на животне ситуације и обичаје, употребом богатог лексичког фонда којим се дочарава духовни завичајни колорит, афирмишу се традиционалне моралне вриједности. Наглашава се, управо, стиховима, који одишу нeвиношћу, она изворна чистота људске душе, свикле на трпљење кроз вијекове. Чистота која трага за љепотом и племенитошћу.
Део из рецензије Срђане Калајџић-писца из Београда
Милосава је песник и визионар новог, бољег живота, који путем благородних речи у нама буди светлост љубави, хуманости и знања, наспрам мрака незнања, безосећајности, зависти, похлепе, мржње и других негативних мисли и осећања. Пуна радног елана и жеље за животом, она се уздиже до неба духовне доброте, како би пренела дивне поруке о племенитости, радости и слози међу људима. «Срећа је наш изазов, кроз љубав растемо ка духовном Миру, ка Слози, Сарадњи међу људима».
Топлина и светлост њене чисте душе сија са сваке странице ове ризнице бисера доброте и мудрости. Наша песникиња, све недаће и људске нискости које доживљава, као мајстор преображава, у себи претвара у позитивне људске особине које је уздижу на крилима љубави и знања до духовног светла.
Милосава је магичар речи, које зло претварају у добро, завист у саосећајност, незадовољство у радост, тугу у спокој. Златне нити из њеног златног срца око нас плету мрежу љубави која нас штити од свега негативног по нас. Зато узвикује: ''Боже даруј нас љубављу јер је она лек и решење за све проблеме.'' Уз љубав, то је и толеранција, доброта и осећајност за све што постоји на овом свету, па све што живи и што би хтело да живи, кроз њу и њене речи долази до извора Љубави, лепоте, радости и животне мудрости.
Својим лековитим речима она нас уводи у свет који почива на чврстим темељима позитивних људских особина: поштења, хуманости, искрености, толерантности, поштовања других. А када мир и спокој завладају у нашој души, када их усвојимо као унутрашње стање, биће нам доступне све радости и лепоте овог света. Видећемо свитање нове зоре са срећом и смислом живота у сваком његовом трену. Милосава нам отвара очи и срце за све лепо, све добро и све трајно да развијамо у себи и ширимо око себе на сваком кораку свог живоног Пута- Златног Пута Светлости, Љубави и Савршенства. Нека нам још дивних речи подари и још лековитих песама које ће нас крепити у хладним ноћима, враћати радост, веру и истрајност на стази унутрашњег преображаја у духовно узвишено биће вредно подршке Универзума.
Београд, 7. јули 2005. Срђана Калајџић, писац
|
Copyright © 2018 by Mila Stašević - all rights reserved.
Zabranjeno je kopiranje i javna objava sadržaja ili neki delova web sajta bez dopuštenja vlasnice! |
|
| WEB DESIGN by Dragan Lazić | |