Знакови на путу

Ако нам Бог у часу рођења
Поклони животни компас,
Одмах се одвијају сновиђења,
Добијен је спасоносни појас.

Вежемо га себи око струка,
Док је за све потребна мајчина рука.
Желимо да њена топлина вечито траје
А уз то тражимо ко још сигурност даје.

Одмотавамо појас и пружамо крила
Мислећи да је уз нас чаробница вила.
Па узлећемо у висине, као птићи,
Не знајући где се попети ни куда сићи.

Савладавање препрека и пут сигурности
Зависи од снаге, среће и мудрости.
Могу да нас прате све сами анђели,
А да не постигнемо оно што смо хтели.

Снага и срећа, производ околности
Које за напредак имају предности.
Мудрост стварамо својом вољом,
Тежећи да се крећемо стазом бољом.

Предвиђено је да се лакше хода у двоје,
Зато на путевима раскршћа постоје,
Да би се мимоилазили, свраћали, скретали,
И на неким растојањима се поново сретали.

Па коме се читање знакова свиди,
А и оних што крај пута стоје,
Схватиће, да је лакше ходати у двоје,
Јер увек четворо очију више, види.

Љубав је као биљка која нас испуњава мирисом наде,

ако је нема у видном пољу можда  се налази иза брда.

Обнављај свој сјај

Све на свету има почетак и крај.
Важно је умети обнављати сјај.
Ми нисмо биће које плане па стане.
Светлост са огњишта неће да престане.

Увек се нађе неки светао зрачак
Који превали пут необично дугачак.
Па нам обасја стазу нову,
Ако смо довољно угазили ову.

Зато је пожељно и малом променом
Ојачати стабло лековитим кореном,
Који смо успели свесно да пресадимо,
Где се налазимо, свој врт изградимо.

У башти живота стабла су одабрана
Која воле чист ваздух и светлост дана.
Зато нас понекад гуши градска врева,
Наше биће тишину и топлину захтева.

Када не може бити то што тражимо,
Помоћним средствима вољу снажимо.
Светлост пронађимо у тајнама природе,
Највидљивија је после непогоде.

Ако нам од догађања падне мрак на очи,
Доброта у души може параван да прескочи.
Помислимо да све на  свету има крај
И да се после зиме појави цветни мај.

Ништа није толико црно колико изгледа,
Ако се душа тамним мислима не преда.
Решење је непрекидно обнављати сјај,
Спремати тело за живот, а душу за рај.

Мир у души

Човек тражи спокој по свету,
Крстарећи, као птица у лету.
Када га и тамо сретну немири,
Врати се пореклу, да душу смири.

Била сам и ја као срна рањена,
Трпећи чекала, да се деси промена.
Све покушала да бих живот улепшала.
Да лека има, све бих на свету дала.

Не помажу ни биљке из Божје апотеке,
Док се биће храбро са собом не сретне.
Када направи ред у погледу на свет,
Доступан му је сваки изникнути цвет.

Ако на свом путу засадимо цвеће,
Ето нама проналажења среће.
Мира нема у бићима ни пределима,
Душа га налази у нашим телима.

Ових сам дана открила случајно
Шта заправо срећу чини трајном.
Била би то моја највећа животна жеља,
Да испуним задатак доброг родитеља.

Умереност у свему

Осећања људе срећним и несрећним чине,
Па покушавају да изађу из своје помрчине.
Траже све путеве излаза, кроз новац и моћ,
Али најчешће тамо пронађу смркнуту ноћ.

Када би у себи више светлости тражили,
Можда би на некој дубини патњу ублажили.
Чудно је да мало ко примећује осећај фини,
Када и лепо понашање некога срећним чини.

Помисли најчешће, овоме фали нешто,
Ако се труди да осећања показује вешто.
Навику смо стекли на речи грубе и оштре,
Или разговор, путем телефонске поште.

Послове завршавамо, хладно и одмерено.
Све је ка материјалној страни усмерено.
Нико се не труди ни у очи да погледа,
Само уобичајено: ''Здраво!''-  ради реда.

Ко узима новац, ничег се не стиди,
Нити у том` нешто необично види.
И ако понекад,  тродупло наплаћује,
Не осврће се и само иде даље.

Када једнога дана низ брдо крене,
Само се запита'' Зашто баш мене?''
Природни закон налаже умереност у свему,
Узимање и давање, уз намеру поштену.

Добродушност

Шта је добра душа, размишљамo о томе,
И свако прави реда у животу своме.
Што кажемо и урадимо, чује се и види,
Важно је да се од учињеног нико не стиди.

Није лако научити, добродушан бити,
Ако има одакле, може се делом наследити.
Ко уништава природу, биљке и животиње,
Одраста у атмосфери духовне голотиње.

Oпустеле људе треба нечим наградити,
Изгубљено поверење у доброту повратити.
Злобан бити, то не крити, мање је опасно,
Него деструктивне циљеве не показати јасно.

Маску са лица треба што пре скинути,
Па у свакој прилици  природан бити.
Баш онако  како нас је Бог створио,
Нико се са природом није изборио.

Неправедно je ако глумимо друга бића,
Када за све тајне, кад тад, дођу открића.
Добродушност се огледа у  искрености,
И да у свему што радимо, немамо пакости.

Још ако умемо  добра дела да стварамо,
Са радошћу да се  о немоћнима старамо.
Поштујмо и ценимо све људе око себе,
Ширимо љубав, за мржњу нема потребе.