Подаримо животу веселу ноту

Ова књига је намењена свима који пишу, фотографишу, певају, сликају и онима који ће то тек почети да раде, као и онима који желе да прихвате нешто лепо и корисно из етичке културе својих предака.  

И када  већинске боје уочимо како стоје
добро их је овековечити да трајно постоје. Сви у животу имамо различита искуства  а да за њих нисмо добили упутства.  

Како не би понављали сва животна слова Поклањам и другима део снова. Закључила сам да је важно упознати себе и на тај начин смањити потребе.

Живот је леп ако на време учимо како се  употребљава.

Вуковим стопама

Певај грло певај моје
Срце игра, весело је.
Волим школу и науку
Радо учим све по Вуку.

Традицији ту је место
Пратимо је врло често.
Инструменте волим старе
И прелепе звуке праве.

Њихов звук ми души прија
Школа ми је све милија.
Нек заувек радост траје
Желимо вам добро здравље.

Излет на језеро

Индиго боја, потребна уморној души
Са нашег језера свако вече певуши
Најлепшу музичку композицију
Њена боја и звук свим чулима пријају.

Скупи се друштво из наше Билеће
Да поздрави сунце које се иза касарне креће
Полако се спрема да за брда одседне
Милујући својим зрацима раднике вредне.

Онима који још камен клешу и глачају
Ваља радити по старом обичају.
И мада је још једино камен опстао
Душа се челичи да у њој не би пакао постао.

Док зраци сунца  падају на језерску пучину
Сакупила сам младу певачку  дружину.
Запевасмо језеру,  песме изворне
Поклањајући му своје «Завичајне снове»

Вода загрљена сунцем, љубав је узвратила
Даривањем боја, је наш наступ  пратила.
Ове миле девојчице предивног лика
Украсише пејзаж као  уметничка слика.

Платно је немо и реч се са њега не чује
А то је главни носач живота, наше традиције.
Поезија за склад са природом, добро дошла
Бележи садашња стања и времена прошла.

Херцеговка

У срце ставила топло огњиште
Па смело кренула пут равнице.
Љубав и сигурност разум јој иште
Све остало су неважне ситнице.

Небо је ведро, беле се облаци.
Остадоше на ливади стада јагњади
Церове шуме и зелени пропланци
А лековите биљке понела да засади.

Ветрењача је на пут усмерава
Понекад зна да и у вртлог баци
Али судбинска књига све решава
У њој су заувек уписани ђаци.

Панорама

Бескрајни видик изнад равног Гацка,
Небо умивено јучерашњом кишом,
Срце се у недрима задовољно клацка
Док се очи лепотом хране кришом.

Лепота унутра, лепота и споља,
Камера се креће да обиђе  круг,
Очи не  разликују, где је слика боља,
Већ хоће одједном цео видеокруг.

Ни врхунска техника то не постиже
Нити ће још у догледно време,
Да све одједном на екран стиже
Брже су од ње природне промене.

Тренутак је један у вечности,
Сваки не поновљив, не истоветан,
Као речно корито пуно течности
Ко нешто овековечи, постаје сретан.