
Добро дошли на сајт "духовне трпезе", песме, поезије, фотографије,
сликарства, филма, младости, радости, стваралачке и креативне енергије.
Док сте окупирани конструктивним и креативним активностима,
помажући да се овај свет учини бољим за живот и ваш ће се свет такође обојити у ружичасто.
Разлог постојања и циљ сајта
ПРЕНОШЕЊЕ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ
Једно од најлепших метода по мени за преношење културе и традиције је путевима врсних песника који се са пуно љубави обраћају завичају.
"Безбројни мали богови
Што у завичају прате песнике
Унапред су певали и знали
Напамет све моје стихове
У свему што сам чинила и створила
Више него прадедовске, и моје
Има широке душе њихове."
Десанка Максимовић
Цвет љубави
Напокан видим један прелепи цвет
Који у себи носи љубав за цео свет.
То је цвет из моје завичајне баште
Поникао за покретање затрпане маште.
Некада сам маштала о таквом бићу
У чијој души, лепоту и љубав открићу.
Желела сам да је негујем и гледам
Светлост и топлину, да јој предам.
Завршила сам поглавље из маште
Сада градим пријатељске баште.
Срећна сам када угледам понеки цвет
Који би украсио, мој ружичасти свет.
У свима, хтедох, доброту да видим
А сада се те, заблуде понекад постидим.
Уморих се, тражећи лековитост у оку
Понирући све дубље у рану дубоку.
Време је да прикупим и мелема мало
Јер ми је до радости у животу стало.
Она се појави, када се најмање надамо
Ако школу живота, успешно савладамо.
Стварајмо и негујмо пријатељски титрај
Па ће и самоћи некада доћи крај.
Дружимо се са добронамерним светом
Чија ће љубав да царује и овом планетом.
Август 2018. Мила Сташевић
Љубав је енергија која зрачи
Воли се родно место, река, завичајни брегови, птица у лету, облаци. Што се више, дубље и свестраније воли, живот је богатији. Оне, који се воле, било да су то мајка, дете, човек и жена, човек и земља, два пријатеља све их прати силна енергија која их носи, даје им снагу са осећањима неизмерне људске топлине и обостране дубоке привржености. Све се то преноси, у широком спектру позитивних односа на друге људе, на живот и рад у целини.
Човек који воли је срећан, испуњен, осећајан, сигуран, увек спреман да више даје него што узима. Може ли онда бити нечег већег и вреднијег од људске љубави и зашто је скоро и нема више?
Зашто праве љубави има све мање, а оне порнографске и виртуалне све више?
Када би се нове информационе технологије више употребиле као моћно средство за стицање знања, традиција оживела за неговање васпитања, комуникација би пронашла пут до здравијег стања, а љубав и до дужег трајања.
Искре живота
Остале се на прагу старе куће
Када сам пошла да тражим немогућe.
Крчећи сама свој животни пут
Увек је недостајао мајчин топли скут.
Њој сам се често и у мислима враћала
И са сваког пута кући сам свраћала
Да крај огњишта топлину пронађем
Пре него што потпуно у равницу пређем.
Желела сам да у Банату гнездо градим
И на темељима морала понетог са прага
По угледу на лица моме срцу драга
Своју породичну идилу саградим.
Друга су времена а и други обичаји
Правила живљења одређују нараштаји.
Што је у мом завичају било пожељно
То је одавно страно и заборављено.
Искре живота на родном прагу тражим
У срцу, пламен домаћег огњишта снажим.
Па се и поред сунца, душа крај њега греје
Као промрзло тело, када напољу снег веје.
Пролеће у "Оази мира и креативности",
дружење и креативне активности чланица "Завичајних снова"
Copyright © 2018 by Mila Stašević - all rights reserved.
Zabranjeno je kopiranje i javna objava sadržaja ili neki delova web sajta bez dopuštenja vlasnice! |
|
WEB DESIGN by Dragan Lazić |