Деца завичаја

Размишљајући, која  нит спаја
Људе из истог  завичаја
Закључих јутрос, у свету недељу
Детињство и младост људе спајају.

Што проживимо до дванаесте године
Остаје за цели живот да се о нама брине.
Тај  период нам трасира путеве
И  одређује  животне циљеве.

Да ли смо са мало били срећни
Или нам је требао  циљ већи?
То ће садашњи статус  рећи
Научити нас како препреке прећи.

Плашим се  да и за моје дете
Последице новијег доба прете.
Телевизија, компјутери и играонице
Поделише деци бесплатне деонице.

Разделише се на богате и сиромашне
На оне мирне и сувише несташне.
Њихове потребе испуњавају родитељи
Зашто не би удовољили дечијој жељи.

Када нам деца брзо без жеља остану
Незадовољна свим и свачим постану.
Од живота очекују  узбудљиве авантуре
Тако западну у најопасније животне буре.

Деца из мог завичаја и ја заједно са  њима
Били смо задовољни само ако хлеба има.
Зато данас имамо једну димензију више
Човек који је научио да нема, лакше дише.

Преслица и вретено

Кудјеља вуне, везана канапом
Сјединила се са дрвеним штапом
Па им се љубав сплела
Као бршљан и вита јела.

Друже се из дана у дан
Док њихов производ не пронађе стан.
Тамо се ткају танане нити
Чије сукно од хладноће штити.

Док преља испреда танку жицу
Већ види од ње саткану кабаницу.
Топлину осећа и љубав слути
Док, предући вуну, певуши или ћути.

И тишина је понекад чедном бићу драга
Док кроз нити вуне се испреда снага.
Нешто радосно и мило потиче из преслице
Па се кроз руке шири  до очне зенице.

Тако да и очи просто добротом зраче
Као да им испредене нити много значе.
Спој преслице и вретена, као муж и жена
Ако се пажљиво не преде, животне нити нема.

Брзо се покида та нит танана
Ако вешто, целом дужином није ткана.
Испредајмо прецизно сваки прамен бели
Као љубав и везу у браку за  живот цели.

Ко преслицу у руке узима често
А притом зна да преде вуну вешто
Овај посао искреној и невиној души прија
Као добром и племенитом бићу поезија.

Кућа под сламом

Малом кућом, прекривеном сламом
Била сам задовољна, више него  станом.
Камени зидови, сувомеђина, а прозори мали
Све довољно велико да ватру у срцу запали.

Мирни, скромни и тихи људи који ту живе
Способношћу би могли свет да задиве
Да од њих уче сви из града и целе државе
Јер за живот негују вредности праве.

Скромност, храброст, искреност и поштење
Увек  и са свима имају добро стрпљење.
Ко им  дође у госте, био зван или  незван
Угошћен ће бити, као да је за  помоћ позван.

Нико му не каже: ”Изволите, шта сте хтели?”
И када путника, никада  раније нису срели.
Кува се кафа, дреновник прави и спрема јело
А ако гост пожели, сакупи се  и сијело.

Брзо се пронађе начин да се људи окупљају
Јер такви седници и сијела годинама трају.
У малој собици крај огњишта уз тиху ватрицу
Седа, где ко стигне, а нико не тражи столицу.

За дружење, певање и право весеље
Не треба имати новца, само  воље и жеље
Да са друштвом, дугу зимску ноћ подели
И људски:”Добро вече'' и ''Лаку ноћ” пожели.

Бака и унуци

Ово је песма о једној дивној бајци
О баки и унуцима, о великој мајци.
И данас и сутра, у свакој прилици
Бака је песма коју певају њени унуци.

Она је ведра, драга и мила
И откад памтим, таква је и била.
Свима да помогне, све да услужи
Да јој  је тешко, никада се не потужи.

Од унуке Мирјане до најмлађег Милана
Прошло је ево тридесет година.
Свако једнако воли, пази и с радошћу одгаја
Бакино срце их ни по чему не одваја.

Има она седморо праунучића за сада
Молећи  Бога и већем  се броју нада.
Када неко у срцу љубав и радост носи
Својим потомцима се радује и поноси.

Када би ћерке и снајке имале такве мајке
Писци не би морали измишљати  бајке.
Лепшу бајку подари стварност за  дете
Него измишљени ликови са друге планете.

Све је мање правих бака а и остале родбине
Морамо се навикавати на сурове истине.
Купујемо: “баке”,стрине, “тетке” и “ујаке”
Да би деци створили слику породичне бајке.

Колибе и појате

Некада су у мом крају колибе и штале
Биле места где су се причале шале.
Људи су се дружили и уз то радили
Млеко  разливали на шкипе и сир правили.

У јесење  кишне и хладне ноћи дуге
Имали су  разне  занимљиве садржаје друге.
Чешљали вуну, мотали пређу, кукуруз крунили
Да помажу један другом, нису се бунили.

У колиби чађавој, полупразној, без струје
Поваздан се нешто са задовољством послује.
Суши се месо, купи се кајмак, купус кисели
И све што за зимницу домаћин  пожели.

У то мало простора и радионица стане
Да човек прекрати јесење дане.
Када киша напољу као из кабла лије
Он прави столице, клупе, каце и мистрије.

Ако у лето гостију непланских има
Хајат у штали остаје домаћима.
Гост се  у кревет сместити  мора
Макар друге под небом затекла зора.

Тако су наше чађаве колибе и штале
Многима лепо гостопримство и топлину дале.
Свима, који у добродошлици, знају да уживају
Јер оне преко прага, само љубав примају.

 шкип-дрвена посуда за млеко;  хајат-поткровље у штали